Петогодишњи рад на пројекту 149007 –“Мултифункционална пољопривреда и рурални развој у  функцији прикључења Републике Србије у Европску унију“ који је финансиран од стране Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије у пројектном циклусу 2006-2010.година, завршен је презентовањем резултата истраживања на Међународном научном скупу “Мултифункционална пољопривреда и рурални развој (V) - регионалне специфичности ”, oдржаног у Бањи Врујци  2-3. 12. 2010. године.

Међународни научни скуп је организован од стране Института за економику пољопривреде и 36 суорганизатора из земље и иностранства. Почетак скупа обележила је фолклоран група из Лајковца, а част званичног отварања припала је господину Слободану Теофанову, помоћнику министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије из сектора за рурални развој, који је учеснике симпозијума поздравио уводним рефератом. Затим је уследила поздравна реч председника општине Лајковац, а присутнима су се обратили и неки од еминентних научника у области агробизнис сектора из земље и иностранства.

Скуп је био подељен у четири секције, на којима су радове презентовали модератори, истраживачи Института за економику пољопривреде из Београда:  Maрко Јелочник, Лана Ивановић, Антон Пушкарић, Маријана Јовановић, Велибор Потребић, Зоран Симоновић, Бојана Бекић, Светлана  Рољевић и Предраг Вуковић.
Следеће области су обухваћене секцијама у 132 изложена рада:

1. Интензивна пољопривреда, производња и агроиндустрија са 51 радом,
2. Урбана и периурбана пољопривреда са  33 рада,
3. Планински региони - пољопривреда базирана на природним ресурсима са 30 радова,
4. Могућности и искоришћеност пољопривредних потенцијала са 18 радова.

Закључци овог научног скупа, који произилазе из обиља података које су нам презентовали аутори из разних земаља у својим радовима (укупно 345   аутора  из 12  земаља), су следећи:

1. Пољопривредну производњу и агроиндустрију карактеришу регионални аспекти и регионалне специфичности светске економске кризе, затим актуелна питања и изазови производње хране, поготово у времену њеног поскупљења, рационалније коришћење минералних ђубрива у сврху заштите животне средине и неопходност управљања ресурсима хране и воде, затим евидентирани  економски ефекти у производњи многих производа и тсл.
2. Установљено је да постоје сличности и разлике у основним карактеристикама периурбаних и урбаних подручја по различитим регионима и земљама.
3. Евидентиран је све већи значај специфичности регионалног руралног развоја у Србији и осталим земљама у окружењу, диференцираност области и активности у процесу руралног развоја, самим тим и потреба стратешког планирања на локалном нивоу, као и дефинисања фактора ефикаснијег руралног развоја, затим појава руралног предузетништва у склопу одрживог привредног развоја, рурална структура и улога друштвеног капитала, попис пољопривредног становништва као документ јачања руралног развоја, класификација домаћинстава итд. Истакнута је потреба анализирања и мерења учешћа руралног развоја и целокупне мултифункционалне пољопривреде у БДП националних привреда,  јер је константовано да у већини земаља не постоји податак или адекватна евиденција о томе.
4. Истакнут је значај планинских региона и потребе разграничења пољопривредног и шумског земљишта посебно са аспекта неуједначене  развијености сеоских домаћинстава у равничарским и планинским пределима, указано је на постојање великих потенцијала планинских подручја у развоју пољопривреде базиране на природним ресурсима као што су производња лековитог и ароматичног биља, органске хране као и улога еколошке економије у периодима привредних криза.
5. Констатована је све већа конкурентност произвођача хране, неопходност сертификовања безбедности хране, пораст утицаја паковања и одрживост прехрамбених производа на конкурентност производа, глобализација тржишта органских производа, регионални диспаритети и њихов утицај на директну ефикасност пласмана и ефеката продаје на тржишту.
6. Поново је истакнута улога туризма као једног од важних покретача руралног развоја, затим улога руралног туризма у смислу подстицаја даљег пољопривредног и регионалног развоја. Потенцирана је могућност развоја многих облика туризма (као нпр. винске туре, туризам посебних интересовања и сл.), акцентована је потреба управљања ризиком у сеоском туризму и његова одрживост као и утицај традиционалне хране као потенцијалног фактора за развој специфичног руралног туризма. Истакнута је потреба адекватнијег вођења база података о расположивим капацитетима у руралном туризму, веће заступљености маркетинга и боље информисаности о његовим потенцијалима.

Скуп је изазвао велико интересовање,  што потврђује и велики број радова који су прихваћени од стране рецензената Научног одбора Саветовања, тако и по великој посећености аутора из земље и иностранства, што указује на актуелност разматраних тема, како у земљама Балкана, тако и у земљама Европе.
Радови посвећени поменутом скупу публиковани су у Специјалном броју часописа „Економика пољопривреде“ подељеном у две кљиге (са укупно 1.010 страница текста), написаних од стране 218 домаћих и 127 страних аутора.